Varivo sa dedom
Kada imaš psa onda ga moraš i šetati, zar ne? Tako sam ja u jednoj šetnji sa našom Ditom prolazeći kraj šume odlučio da uđem i malo je istražnim. I tako šetajući se tom malom šumicom opazih na sve strane gljive. Bilo je tu više vrsta, a jedna me je posebno privukla, uberem je, ponesem sa sobom da je pokažem komšijama, pitam da li znaju koja je to gljiva, da li je jestiva jer ih je šuma puna! I tako meni komšije kažu da ta gljiva nije jestiva i da je oni ne beru, a da nju beru i jedu samo Nemci. Gledam ih i razmišljam pa ako je jedu Nemci onda je i mi možemo jesti???
Tada sam odlučio da se učlanim u neko Gljivarsko društvo. Na internetu sam pronašao G.D. Kamilo Blagajić u Zagrebu i započeo sam učenje o svetu gljiva.
I ta prva gljiva koju sam pronašao je bila grabov ded, naučnog naziva Leccinum carpini; sinonim Leccinum griseum, gljiva je jestiva i veoma je ukusna iz roda vrganjevki. Obavezan mi je sastojak za gulaše. Ded je nepravedno zapostavljena gljiva ljudi je baš i ne sakupljaju jer na presku menja boju, tako prilikom sušenja skroz pocrni i možda je zbog toga ne sakupljaju.To što gljiva menja boju na preseku nužno ne mora značiti i da je otrovna, potrebno je znati mnogo više detalja da bi ste prepoznali - determinirali gljive.
Ovu gljivu uvek imam osušenu i spremljenu u teglama, a koristim je često u svojim jelima. Ukus joj je jako sličan dobro poznatim vrganjima. Tako da sam danas rešio da ih spremim sa povrtnim varivom.
potrebne namirnice
- Puna šaka osušenih dedeka,
- 1/2 praziluka,
- 1 šargarepa,
- 1 kolut korena celera,
- 100 g crvene leće,
- 2 šake smrznutog graška,
- 1 šaka sitno naseckanog peršuna,
- 0,5 l povrtnog bujona,
- Začini: maslinovo ulje, sol, biber, mažuran, kopar...
1. korak
Barem pola sata pre početka spremanja jela potrebno je suve gljive namočiti vrućom vodom. Zatim je najbolje dobro isprati povrće i iseckati ga na potrebnu veličinu. Ovog puta sam celer i šargarepu iseckao na sitne kockice, a poriluk na kolutiće. U jednoj manjoj šerpici sam zagrejao ulje i počeo sa prženjem poriluka. Jedan manji deo luka sam ostavio za kasnije kada budem spremao gljive za dekoraciju jela.
Nakon što je praziluk povenuo dodao sam celer i šargarepu i sve skupa još malo pržio, oko 3 minuta. Onda sam sve povrće zalio bujonom, dodao gljive i vodu u kojoj su se namakale. Odvojio sam malo gljiva za dekoraciju kad je jelo gotovo. Ostavio da kuva otprilike 20 do 25 minuta taman da se skuvaju gljive. Kada su gljive bile skuvane, jelo sam začinio, dodao leću a nakon 5 minuta i grašak, nastavio s kuvanjem dok se nije sve skuvalo. U međuvremenu sam jelo probao i po potrebi sam dodavao začine ili dolivao malo tople vode tako da nije previše čorbasto jer leća upija tečnost, a deo isparava tokom kuvanja. Kada su se grašak i leća skuvale dodao sam peršuna i sklonio šerpicu sa vruće ringle.
2. korak
Dok se povrće kuvalo napravio sam i jedan dodatak s gljivama. U tiganj sam na malo ulja upržio praziluk koji i kada je povenuo nakon par minuta dodao gljive, sve skupa dinstao uz povremeno dodavanje vode. Pred sami kraj sam gljive posolio i pobiberio. Spremljeni dodatak sam stavio preko skuvanog variva da njima obogati ukus jela.
Ovako je počelo moje putovanje kroz svet gljiva koji je otvorio još jedan svet, svet kulinarastva. Gde će me to odvesti još ne znam, ali znam da u ovom sada uživam maksimalno. I nadam se da ću možda i vas nečim inspirisati, da li će to biti gljivarstvo, kuvanje, NLP ili sve skupa, ne znam, ali znam da ćete vi sami odabrati ono što je prava stvar za vas!
