Tvoj vrganj te uvek strpljivo sačeka u šumi! Ne, nije razlog samo u gastronomskom užitku, ovde se radi o potpuno drugačijem doživljaju. U pitanju je onaj momenat kada ga ugledaš kako ponosno stoji i čeka te, ili se skriva i igra se skrivača s tobom. I baš u tom trenutku kada uđe u tvoje vidno polje, telo ti preplave osjećaji, a adrenalin ti ubrza otkucaje srca, uzdah krene iz grla. Da to je pravi razlog, trenutak koji naravno samo gljivari potpuno razumeju jer i sami dele to iskustvo. Pogotovu gljivari početnici ovaj trenutak kada ugledaju njegovo veličanstvo kasnije pokušavaju preneti svojim prijateljima, nekad uspešno a ponekad ih samo udave svojom pričom, iskustvom! Ljubitelji gljiva će shvatiti o čemu pričam. Uživamo mi i u gastronomskim delicijama, volimo se družiti uz kotliće razmenjujuću svoja iskustva, recepte.

Danas nakon što sam pronašao svog prekrasnog prijatelja u šumi i usput nabrao malo dedeka (Leccinum carpini), šaku lisičarki (Cantharellus cibarius), nekoliko ljutača, paprenih mlječnica (Lactarius piperatus), par zeleno ljubičastih krasnica (Russula cyanoxantha) i jednog turčina (Leccinum aurantiacum) taman za jednu dobru brzinsku čorbu. A ostatak gljiva koje su se našle u korpi idu na sušenje za neka vremena kada nema svežih.